PRIČA O ORGANSKIM VINIMA 5. dan: Pretakanje iz hedonizma u filozofiranje
Simbioza svih stanovnika u vinogradima Franza Strohmeiera oduševila je u petom nastavku ovog feljtona o organskim vinima Gastrobajterovog podrumskog dopisnika Salvadora Mandarića. Lajtmotiv Franzovih vina - Trauben, Liebe und Zeit („Grožđe, ljubav i vrijeme“) odveo ga je iz hedonizma u razmišljanja da u vinskim čašama koje je probao na ovom putovanju puno je više od samih vina.
Peti dan je počeo sivim tonovima. Vrijeme je rastanka, a sklopilo se tu puno prijateljstava i nebo je to prepoznalo. No prije kraja ipak nas čeka još jedno zajedničko druženje i ručak u našeg posljednjeg domaćina Franza Strohmeiera koji je krenuo s proizvodnjom naturalnih vina još davne 2003.
Nakon par uvodnih čašica u podrumu prošetali smo s Franzom do vinograda. Njegovi vinogradi su ogledni primjerak simbioze (Grčki: sym – zajedno/ bios -život) i svako biće u vinogradu svojim prisustvom doprinosi istoj. Ta međusobna ljubav živih organizama u Franzovim vinogradima ujedno je i lajtmotiv svih njegovih vina ili, preciznije, zajednički nazivnik svih njegovih etiketa – Trauben, Liebe und Zeit („Grožđe, ljubav i vrijeme“).
Franz se i u vinogradu i u podrumu pridržava svih načela pionira biodinamike Rudolpha Steinera (koji je, za one koji ne znaju, rođen u Međimurju i u njegovoj rodnoj kući se danas nalazi muzej) pa je i sumpor najvećim dijelom zamijenio sirutkom u prahu.
Saznali smo da po hektru vinograda bere od 1500-3000 kilograma grožđa. Crna vina mu odležavaju u bačvama od 225 l, a ostala u bačvama od 500 l. Neka od njih u bačvama zriju i do 4 godine.
Gladni smo novih spoznaja i Franz nas očinski filuje informacijama, no vrijeme nam ne ide na ruku pa smo požurili natrag potjerani kišom.
U međuvremenu nam se u Franzovom podrumu pridružio Milan de Lux sa svojim delikatesama. Da se slučajno netko ne bi žalio na manjak izobilja.
Milan je dao sve od sebe, Franz je izvadio bocu Trauben, Liebe und Zeit Weissburgundera (pinot bijeli) iz 2008., ali misli su postajale sve konfuznije.
Moj drugar, koji dominira i na potonjoj slici, najednom je bio kao pušten s lanca. I ja sam imao osjećaj kao da sam nešto propustio vidjeti, probati, njušnuti, ali valjda je kraj svake dobre predstave takav. Iznenadan.
Druženje u podrumu Franza Strohmeiera
Pozdravili smo se s našim domaćinom i međusobno i razmiljeli se po svijetu kao rakova djeca.
Što smo naučili na ovom putovanju? Jesmo li raširili obzore? Hoćemo li znati prenijeti naše impresije i spoznaju?
Toliko pitanja je pred nama, ali dobili smo i jedan odgovor. Saznali smo životni credo i usvojili ideju vodilju zajedničku svim vinarima koje smo sreli na ovom magičnom putovanju, a ona glasi:
Gastrobajter/Salvador Mandarić
foto:Gastrobajter & Franz Strohmeier